Jump to content

Međuratna arhitektura u Beogradu


Recommended Posts

Beograd je u istom periodu ostao bez još jednog predratnog nebodera. Na mestu današnje Mitićeve rupe na Slaviji, čuveni beogradski trgovac Vlada Mitić trebao je da gradi svoju poslovnu kulu. Održan je konkurs pred sam rat i ovaj projekat dole je pobedio, ali zbog rata nikada nije izgrađen, a posle rata zemljište je nacionalizovano. 

 

Mitic.jpg

 

 

Mitić je inače 2009. rehabilitovan, i sad se valjda vlasnici cimaju oko imovine.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/81293/Rehabilitovan-predratni-trgovac-Vlada-Mitic

 

 

 

 

Evo i jednog jako lepog primera moderne koji smo izgubili u bombardovanju, zgrada je sjajna

 

vatrogasna-komanda.jpg

Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Nastavljam sad sa novom turom zdanja

 

45. Dom vojske ( Ratnički dom) arh: Živojin Piperski 1929. god.
 
opfsk.jpg
 
2jzmlw.jpg
 
46. Hilandarska
 
11rabsl.jpg
 
47. "Lekstres"  arh: Dušan Babić 1931. god.
 
2uo4f1e.jpg
 
48. Pop Lukina arh: Miladin Prljević
 
1eb1vs.jpg
 
49. Zgrada berze, danas Etnografski muzej 1934. arh: M. Borisavljević
 
fp9l47.jpg
 
etnografski%20muzej%20foto.jpg
 
etnografski-muzej-1354102638-234889.jpg
 
17okt2011_otvaranje-Festivala-06-(1200x9
 
50. Ugao Dobračine i Braće Jugović  sa sve bahato zastakljenom terasom na prvom spratu i ovim tumorom od favele na krovu iznad najviše terase
 
2m3pv1c.jpg
 
51.negde na Dorcolu
 
ac7wqc.jpg
 
52. Kralja Petra
 
fu1a83.jpg
 
53. Ivan-Begova
 
kb84g0.jpg
 
54. Francuska ambasada (o ovom remek delu ću posle post-specijal :) )
 
2popo3s.jpg
 
55. Pariska
 
2iqcqon.jpg
 
56. Francuski kulturni centar izuzetno lep predstavnik ovog pravca u Knezu
 
264m0b7.jpg
 
57. Palata "Riunione" jako moderna i gabarinta za ono doba u Beogradu
 
t9jjw9.jpg
 
izbliza:
 
10dil1f.jpg
 
58. Ex- selotejpara :)
 
19y2wh.jpg
 
59. Knez Mihajlova lepotica u Knezu :)
 
2r71o95.jpg
 
xeijoh.jpg
Edited by Савовски
  • Upvote (+1) 1

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Чавке, селотејпара је зграда на почетку Бранковог моста, Агенција за привредне регистре? Што је тако зовеш?

Француска амбасада је мени можда и најлепша зграда у Бг. да ли је тачна прича да су пројекти замењени и да ко днас изграђена зграда планирана за негде другде?

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

Чабке, сви ти каблови, климе и остало је почетак сајбер-панка у Београду.



ево примера:

 
 
 
 
detalji:
 
29mn1wg.jpg

 
 


видиш како се чак и стилски уклапају ови каблови и репетитори и антена... замисли ту зграду, да је очувана, да је улагано у њу са стилом и укусом, али са технологијом из 2050те...



како технологија "једе" нову фасаду...

 

то ми је као у фрпу када имаш голог јунака, а голо тело је најлепше, али га током одисеје накрцаш ајтемима да изгледа као прекрасна сјајна покретна планина, иако кад га скинеш, то је онај исти одрпанац са почетка игре...

 

:)

 

едит:

капирам да ће се све ове несносне гилиптерске ствари скинути и/или апгрејдовати (висећи каблови, лимови и буџевине, климе) током времена. али, то ће пре зависити од система, не толико од (укупног) богатства/благостања.

Edited by Debeli
  • Upvote (+1) 2

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

Još samo nam fale gigantski neboderi i hover automobili i takoreći već smo u sajberpanku :D

 

 

Чавке, селотејпара је зграда на почетку Бранковог моста, Агенција за привредне регистре? Што је тако зовеш?

Француска амбасада је мени можда и најлепша зграда у Бг. да ли је тачна прича да су пројекти замењени и да ко днас изграђена зграда планирана за негде другде?

 

Jesto to je selotejpara, to je jedan interni naziv zbog njenog izgleda pre obnove, zaboravio sam da je ne poznaju svi pod tim imenom  [:D]

 

Što se priče oko zamene tiče, to je na nivou rekla kazala , nije istina:

 

Priča se da ovaj projekat arhitekte Ekspera nije bio namenjen Beogradu! Navodno je jedan službenik francuskog Ministarstva inostranih poslova slučajno zamenio planove. “Naši” su otišli u Tunis, a “njihovi” dospeli na Kalemegdan! Ista legenda prati i francusko poslanstvo na Cetinju; navodno su planovi ovog zdanja bili predvidjeni za Alžir. To je, naravno, legenda…Naprotiv, Francuska je planski i ciljano napravila ovako grandiozno i reprezentativno zdanje u Beogradu, kao simbol odličnih odnosa dve zemlje. Ono je i danas jedno od najlepših beogradskih zdanja i poseban arhitektonski biser modernima na ovim prostorima.

 

 

 

Evo sada post o ambasadi, sa jednim velikim ali zanimljivim wot delom

 

ARHITEKTA: Rože-Emil Eksper


ZAVRŠETAK IZGRADNJE: 1933.


LOKACIJA: http://binged.it/yTwCXL

Pogledom uprta na Kalemegdan, na ušće Save u Dunav, francuska ambasada je zdanje koje Beograđani smatraju prirodnim delom svog grada. Omeđena ulicama Gračaničkom i Pariskom, prostrana zgrada francuske ambasade tipičan je izraz francuske modernističke arhitekture između dva rata, obogaćene elementima klasicizma, skladnim proporcijama, elegancijom i bogatstvom detalja. Zdanje iz Pariske ulice sadrži prostor namenjen diplomatskim i konzularnim kancelarijama kao i kancelarijama vojnog atašea. S druge strane, iz Gračaničke ulice, nalazi se ulaz u rezidenciju.

Prema planovima koje je uradio 1926. godine arh. Rože-Emil Eksper (Roger-Emile Expert), glavni arhitekta francuske vlade, trebalo je da zdanje izgleda monumentalno. Na neravnomernom, kosom terenu, omeđenom sa dve ulice, Pariskom i Kneza Sime Markovića, arhitekta Eksper je sintetizovao sliku francuske kulture u nekoj vrsti ubrzane retrospektive, gde se istorijski modeli mešaju sa luksuznom mitologijom i modernizmom. Tako cela slika dobija klasičan izgled koji pomalo vuče na neoklasicizam ili paladijanski izraz.

Glavno telo zgrade paralelno je sa Pariskom ulicom, a dva krila smeštena su uglom od 45 stepeni kako bi se omogućio što bolji pogled na Savu, Dunav i Kalemegdan. Ovakav teren omogućio je igru nivoa koja je iznedrila razigrane terase, a time i osvetljenost prostorija donjih nivoa. To se naročito vidi u unutrašnjosti same zgrade, gde se nalaze pomoćne prostorije: svaka od njih ima prirodno osvetljenje.

Prostrano svečano stepenište obloženo je belim venčačkim mermerom. Tik ispod tavanice a iznad ogromnih ulaznih vrata, ugrađen je veliki medaljon „Marijana“, simbol Francuske. Na samoj tavanici upisana je rimskim brojevima godina otvaranja Poslanstva-XCMXXXIII (1933). Odatle se ulazi u Dvoranu za prijem. Najpre u veliki četvrtasti prostor okrenut unutrašenjem francuskom vrtu, zatim u salon kružnog oblika, nazvan Salonom sa stubovima. Ovaj prostor podeljen je kolonom belih mermernih stubova koji su pri osnovi operveženi bakrom kao i sokle oko zidova.

Posao rekonstrukcije prostora od 5 500 m2, podignutog u čistom Art Deko stilu, preduzet je posle 2002.

Neke delove rezidencije odmah je trebalo dovesti u prvobitno stanje. Projekat je poveren francuskoj dizajnerki, Elen de Sen-Pjer (Helene de Saint-Pierre), unuci čuvenog generala Franša d’Epere-a, čije ime nosi trg u blizini Autokomande. Preduzevši opsežna istraživanja, tragajući u Francuskoj za papirima u kojima je pisano o ovom zdanju, iz zaborava je izvukla originalne skice, slike i zapise.

U prvom četvrtastom delu Dvorane za prijem na zidovima se nalaze veliki medaljoni na kojima su simbolično prikazane četiri velike reke Francuske: Sena, Loara, Garona i Rona. Na tavanici salona izvedena je alegorična predstava - floralna kružna gipsana girlanda u čijem se centru nalazi Golubica Mira. Na podu veliki Goblen tepih specijalno (ručno) rađen u periodu 1946-48, za ambasadu. Na ivici tepiha, kao i na svim kvakama i mnogim zidovima mogu se videti utisnuti znakovi „RF“-„Republique Française“. Gospođa de Sen Pjer je boje tepiha odredila kao polaznu tačku za korišćenje nijansi u ovom prostoru. Tako su stolice presvučene crvenom kožom, zavese na visokim prozorima su zelene; čak su i nijanse kićanki za zavese, koje se na francuskom jeziku zovu ambras (franc.obgrliti, poljubiti) u odgovarajućoj nijansi!

Dva elegantna okrugla stola ispred prozora koji gledaju na unutrašnje dvorište sa fontanama, nova su i ručno rađena u Art deko stilu. U sredini ploča stolova inkrustriran je šestougaonikheksagon, kako iz milošte Francuzi tepaju obliku svoje zemlje. U Francuskoj još uvek ima kvalitetnih zanatlija koje na starinski način rade po porudžbini!

Moćna kolonada i visoka tavanica daju ovom prostoru grandiozan izgled. U delu prema Kalemegdanu Rotonda akcentuje monumentalnost
prostora. Visoka je 9, dok su prozori visine 8 metara. Pogled kroz ovako visoke prozore može da „privuče“ Kalemegdan - zato izgleda kao da Kalemegdan „pripada“ ambasadi!“

Plitki reljefi koji okružuju vrata i kružni deo Rotonde sa ogledalom slave blagostanje, plodnost i kulturu Francuske: Ples i Muzika, Pax („Mir“), životinje, gušter, drvo, girlande, forum, maske, kuće, grožđe, lira, merdevine, klasje, mač, bik, vojnik sa štitom; godina velike francuske revolucije, 1789. takođe je utisnuta u zid. Ceo ovaj ansambl plitkih reljefa delo je vajara Karla Sarabezola (Carlo Sarabezolles), inače prijatelja arhitekte Ekspera. Ovaj vajar je postao poznat u prvoj polovini XX veka kada je počeo da izrađuje skulpture u betonu, tada još novom materijalu. Pokazao je da ovako “neplemenit” materijal - po kvalitetu i boji - beton materijal koji može da iznedri savršene oblike. Jedno od njegovih poznatih dela je kuća u američkoj državi Severnoj Karolini, podignuta za bogatog industrijalca Di Pon Nemura (Du Pont Nemour).

Reljefi Rotonde izvedeni su u Francuskoj, kao i sama vuta, dok je celokupna drvenarija izrađena od hrastovine iz Srbije. Na gredi kamina u Rotondi može se videti friz sa plitkim reljefima zodijačkih znakova! Veliki kristalni luster se lako može spustiti uz pomoć kuke da se opere ili zameni sijalica. Zanimljivo je da nigde nema radijatora. Arhitekta je grejanje spustio u suteren a na podovima pored prozora postavio ukrasnu mesinganu mrežu kroz koju teče toplota. Detalj neizmerno prijatan za oko! Takođe nema klima uređaja. Možda je toplo samo mesec dana u godini, a ima i toliko visokih prozora! Krošnje kalemegdanskog drveća pomažu da temperatura bude prijatna, kao i svežiji vazduh koji dolazi sa Save i Dunava. U prilog ide i debljina spoljnih zidova: spoljni 35cm, zatim vazdušna izolacija 24cm i unutrašnji 11cm-ukupno 80cm! Prava bastida! Unutrašnjost zdanja izdržava temperaturu od -30 do +40 stepeni!

Sa obe strane Dvorane za prijem nalaze se prostorije koje je arhitekta označio kao Salon de Madame (danas - Mali salon) i velika trpezarija u desnom, i Salon d’ambassadeur (danas ambasadorova kancelarija) i kabinet Prvog sekretara ambasade (danas kancelarija Prvog savetnika), u levom krilu. Trpezarija i Kancelarija ambasadora postavljeni su, može se primetiti iz vizure Pariske ulice, pod uglom od 45 stepeni, što omogućava fantastičan pogled na beogradsku tvrđavu i dve reke.

“Zahvaljujući gospođi Sen-Pjer mogli smo da vratimo zidove velike trpezarije u prvobitno, izuzetno zanimljivo, stanje. Zidove smo zatekli premazane grubom belom bojom. Nismo ni sanjali da se ispod nje nalazi geometrijska šara širine 10 cm,“ zadovoljni su u ambasadi. „Elen je „iskopala“ crno-bele fotografije na kojima su se na zidovima videle horizontalne i vertikalne štrafte od stucco mermera. Njena saradnica, restauratorka Mariliz de Kastelbažak (Marilyse de Castelbajac), rođaka slavnog modnog kreatora, zajedno sa grupom beogradskih studenata sa likovne akademije, otpočela je mukotrpan posao. Pažljivo i strpljivo strugali su zidove sve dok se jednog dana nisu pojavile linije: na videlo su izašli vodoravni i vertikalne geometrijske linije, urađeni tehnikom stucco mermera, roze i bele boje, čime je zaokružena ideja čistog Art Deko stila!

Četiri originalne trpezarijske stolice, koliko ih je nađeno u rezidenciji, poslato je u Pariz, u radionicu zanatlije Deveša i prema njima su napravljene nove. Presvučene su najmekšom ševro kožom u tonu sa geometrijskim linijama na zidu. Store na prozorima visokim šest metara takođe su u istoj nijansi. Tepih je u potpunosti napravljen prema originalu, kao i luminarije na zidovima i centralni luster jednostavnih linija, koje je jedan pariski zanatlija uradio prema postojećim dokumentima.

Nekog od prethodnih stanara francuske rezidencije nije mrzelo da odvuče 550kg tešku konzolu u vrt! Ona je 2004. vraćena tamo gde je i njena svrha - u trpezariju. Na konzoli se danas nalaze dva barokna svećnjaka, kao i dve statue, porcelan iz Sevra: jedna predstavlja Amfitriona, kralja Tebe. Prema legendi, dok je bio odsutan, Zevs prerušen u njegovo obličje obljubi njegovu ženu Alkmenu i ona rodi dvoje dece: Herkula, Zevsog sina I Ifikla, Amfitrionovog sina. Druga porcelanska statua predstavlja Posejdona, boga mora i zaštitnika moreplovaca. Tu su i nekoliko figura koje nisu u istom stilu.

Ipak, našle su svoje mesto u ovoj simfoniji Art deko stila. Iznad konzole se nalazi veliko platno francuskog slikara Ežena Babulena sa temem ribarenja.

Između Rotonde i velike trpezarije nalazi se Mali salon. Originalni nameštaj je bio na restauraciji u Parizu. Nalaze se četvrtasti kartaški sto koji na svakom uglu ima klizne podmetače za čašu i pepeljeru. Francuzi estete baš znaju da uživaju! Od dva paravana, jedan je takođe u Parizu na doterivanju. Na sredini je sto hiper modernih linija. Francuska ima običaj da svim svojim ambasadama raštrkanim po svetu šalje nameštaj i umetnička dela mladih umetnika kako bi predstavila svoje aktuelne trendove!

U maloj intimnoj trpezariji, na jednoj od komoda nalaze se dve lampe u stilu „Rilman“. Emil-Žak Rilman, nazvan „genije Art Dekoa“, radio je elegantan nameštaj, lampe, tapete, unoseći glamur u francuski stil dvadesetih godina prošlog veka. Dekoraterka de Sen-Pjer je, smatrajući da njegov stil upravo odgovara čistototi Art Deko stila koga se arhitekta Eksper držao projektujući francusko Poslanstvo, odlučila je da napravi dve lampe u potpuno istom, „Rilmanovom“ stilu.

Takođe je ubacila nekoliko novih komada za koje je smatrala da se odlično slažu sa već postojećim. Kada je porinut u more, čuveni parobrod „Normandija“ bio je prava „slika i prilika“ umetničkog Atr Deko enterijera na kome su radili poznati i nepoznati umetnici, a uživali mnogi ljudi od ukusa. Upravo je dekoraterka uzela dezen sa broda kao motiv za rukom rađene trpezarijske zavese. Kuhinja, prema principima projektovanja prve polovine XX veka nalazi se u suterenu; s južne strane vezana je za veliki vrt i koristi se za komunikaciju prilikom velikih primanja, kao što je 14. juli, nacionalni praznik Francuske.

Na suprotnom kraju zdanja nalazi se kabinet ambasadora čiji su zidovi presvučeni drvetom. Izuzetno topla prostorija sa pogledom na reke čuva dve stolice u stilu Frenk Lojd Rajta, fotelje i stočić u stilu Art deko.

Bela lepotica je okružena velikim vrtom po čijem obodu stoji ogromna katalpa, tri platana, bele breze, nekoliko zimzelenog drveća, dva kestena, čempres, grupe cveća i veliki plavi bazen. Unutrašnji vrt je izdeljen naizmenično postavljenim površinama kamena - presvučenim mermerom, i zelenila, sa fontanom u sredini - vrt je u francuskom stilu. Možda je g. Eksper mislio da će Francuska uvek biti bogata da može da izdržava tolike francuske vrtove rasute po svetu, u kojima se neprestano troši voda!

Na fasadi okrenutoj prema ovom vrtu, nalaze se plitki reljefi, delo Korčulanina Petra Palavičinija (Petar Pallavicini, čiji se radovi nalaze na biforama hrama Svetog Save). Izveo ih je naš čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi (Giuzeppe Pino Grassi), koji je u Beogradu imao radionicu za obradu kamena. Eksper je u plan uneo i prostor za cisternu s vodom i dve štale za konje!

Zanimljivo je da je ovaj projektant starog kova, „najengleskiji od francuskih arhitekata njegove generacije, Rože-Anri Eksper bio dobitnik čuvene arhitektonske nagrade Rima, i to u 26. godini! 
Površina svih fasada obložena je venčačkoim mermerom. Arhitekta je upotrebio tesanike po ugledu na skulpturalnu konstrukciju kraljevskog
zdanja u Topoli. Čistota mermera podvučena je uokviravanjem venca roza mermerom, iz istog majdana. Gornji venac oplemenjen je poznatim
simbolom Francuske: tri statue urađene u bronzi, koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke 2,80m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola. Ograde i kapije uradio je Rejmon Sib (Raymond Cibes), prema planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu.
 

Jelena Kaličanin



Foto: Dragan Babović
 

 

Embassy_of_France%2C_Belgrade%2C_Serbia.
 
kucastil_francuska_ambasada_06.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_08.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_01.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_02.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_25.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_24.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_04.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_11.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_13.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_14.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_15.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_16.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_27.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_28.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_18.JPG
 
kucastil_francuska_ambasada_19.JPG
 
screenshot078t.jpg
Edited by Савовски
  • Upvote (+1) 2

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

То двориште, са базеном чини и се, ја као мала скриѕвена оаза ту у строгом центру. Ја сам тражио неке слике пре пар година, али нисам нашао сем једне или две можда. Крију французи свој мирни кутак од нас обичних :)

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

Ma što je najcrnje ja sam svojevremeno naleteo na neki link kad su pre godinu ili dve francuzi tu organizovali neke dane nečega, dal' bastilja dal' neka nauka ili neki moderni ovi praznici, i bile su fotke, doduše ne iz aviJona ali nisu bile loše, međutim ja bio na fazon ajd' pogledaću kasnije i eto :( :)

Link to comment
Share on other sites

Malo sam zapustio temu, da nastavim :)

 

60. Ugao Braće Jugovića i Kapetan Mišine
 
2ufd5c4.jpg
 
61. Braće Jugovića
 
29uvzv4.jpg
 
62. Kneginje Ljubice
 
vdn61x.jpg
 
63. Francuska arh: Momčilo Belobrk
 
33uzxxv.jpg
 
64. Deligradska
 
n695ao.jpg
 
65. Ugao Kosovska/Vlajkovićeva
 
2uhacf4.jpg
 
66. Kraljice Natalije na zgradi desno možete videti zaostavštine od uličnih borbi iz ww2 , dal je više smešno ili žalosno
 
2u8zat0.jpg
 
67. Kraljice Natalije modernizovana varijanta neoklasicizma, meni se jako dopada, a za divno čudo zgrada je pošteđena klima i drugih sličnih zahvata
 
e5mi42.jpg
 
68. zgrada "Opel"-a arh: Milan Zloković
 
zukowy.jpg
 
detalj;
 
i6m9ut.jpg
 
69. Kneza Miloša/Birčaninova
 
29oprsy.jpg
Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Da malo nastavim sa ovim topikom.

 

70. Sarajevska  ova zgrada je posebno odličan primeram tog međuratnog šmeka, posebno volim ovaj izduženi deo levo u pozadini, šteta što je zapuštena, i što se u njoj nalazi šta se nalazi..
 
16j0jza.jpg
 
71. Beogradska
 
rwrpfc.jpg
 
72. Njegoševa
 
2qitn36.jpg
 
73. Prote Mateje
 
o6zknd.jpg
 
 
74. Prote Mateje
 
vhyp2c.jpg
 
75. Ulica pored Makenzijeve
 
auxrq1.jpg
 
76. Njegoševa
 
avpws2.jpg
 
77. Njegoseva
 
2ileg7s.jpg
 
78. Njegoseva
 
25874ub.jpg
 
79. Njegoševa
 
3161dg8.jpg
 

80. Gosvolrdijeva
 
bdqosp.jpg
 
81. Bulevar
 
24q5uoi.jpg
 
82. Bulevar
 
2eppt6v.jpg
 
83. Bulevar
 
b7godw.jpg
 
84. Bulevar
 
23s82tw.jpg
 
85. Kosovska
 
2d99v9x.jpg
Edited by Савовски
  • Upvote (+1) 2

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Bazen se inace koristi, ne znam kad je ovo slikano (u smislu perioda godine, deluje neko prolece), ali sam ja jednom bio na prijemu kod njih povodom onog njihovog najbitnijeg praznika, valjda Dan Bastilje ili tako nesto sto je u julu i bazen je bio regularno pun (naravno fensi je prilika pa se niko nije kupao, ali delovalo je da se inace koristi). Inace samo dvoriste je takva perverzija kad blejis u njemu da je od toga bolja samo unutrasnjost zgrade koja je ful u mermeru sa plafonom od fazon 5 metara, sa ogromnim prozorima koji izlaze na terasu koja gleda na Kalemegdan. Dakle vecu perverziju od zgrade ja realno dosad nisam video, pogotovu ne u Beogradu :)



reci nam koja je ono zgrada u zanimljivim slikama.

 

Pa nista ne odgovori on tamo, ja mislim da je to tamo gde je Crveni petao, tacnije ubedjen sam u to. 

Edited by Zwerko

Heghlu'meH QaQ jajvam

Link to comment
Share on other sites

Odgovorio vam je već Šek, doduše suptilno, a Zwerko je uz trupijevu pomoć dao tačan i slikovit odgovor na zanimiljivim slikama :D Račvanje gračaničke i cara lazara je lokacija zgrade

 

 

Ja sam poprilicno siguran da je to zgrada u kojoj je (bila?) kafana Crveni petao, ovo:

 

crveni_petao.jpg

Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

 

haha, realno, jedna od kul stvari kod binga su ove mape, to se slažem :) inače, ne mogu da izvalim najbolje period kad je fotkano, ali deluje da ima više od dve godine ovaj snimak?

 

edit: možda ipak leto 2012 godine, ako je ceo grad sniman u istom periodu.

 

Odgovorio vam je već Šek, doduše suptilno, a Zwerko je uz trupijevu pomoć dao tačan i slikovit odgovor na zanimiljivim slikama :D Račvanje gračaničke i cara lazara je lokacija zgrade

 

Nikad ne bih provalio, drveće zaklanja tu zgradu tako da uopšte nemam u glavi kako ona izgleda spolja.

Link to comment
Share on other sites

Vlajkovićeva 16
Kuća Josifa Šojata,
Braća Krstić, 1928-1929

 

Lep primerak obnove, nigde klima, nigde promene, da ne poveruje čovek

 

20081214080.jpg

 

20081214082.jpg

 

 

Kapela na jevrejskom groblju

 

ing. Josif Albala i ing. Marsel Nahman, 1934.

 

20081214128.jpg

 

20081214132.jpg

 

Mali, ali simpatičan primerak moderne u Ivankovačkoj :)

 

DSC08432.jpg

Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

2m3pv1c.jpg

 

sedeo sam danas naspram ove zgrade. stvarno je užasno koliko su joj jebali kevu sa zastakljivanjem i nadgradnjom.

 

što me podseti, na prvom spratu dunavskog parobrodarskog društva su postavili PVC prozore i jebenu tendu :(((

Link to comment
Share on other sites

Jedna jako lepa zgrada u stilu neo-klasicizma sa lepim vitražima

 

sam5896.jpg

 

 

A onda skontaš da je neko u direkciji dozvolio da je nadograde 15 puta u 16 različitih stilova koji nemaju veze sa životom.

 

sam5893.jpg

Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...