[BMF]Psycho

I dalje mi ne ide u glavu kako roditelji ne primete da im dete planira pokolj. Ovako neukom u toj kriminalnoj psihologiji mi ima smisla poslati roditelje u zatvor. Ocigledno im nije stalo ni malo kad bar instiktivno nisu osetili da je nesto strahovito pogresno u decijoj glavi/dusi. A onda opet, ko zna...

Drzava pregleda na kraju godine sta je uradjeno, uglavnom ne cimaju ako roditelji nisu retosi. Deca polazu entry ispite pred faks. Nema nekog A-ha! momenta da se upeca, sistem radi, deca idu na posao ili zavrse fakultet posle, bez horora institucijalizovanja.

Da, program mora imati minimum istu vrednost kao i public school program, samo roditelj(i) drze casove. Ima bas dosta da se bira koji ces stil ucenja da izaberes, recimo montessori je veoma popularan. Mi smo izabrali jedan sto uzmes perkove iz svih ponudjenih opcija pa napravis custom program. Nas se fokusura na interesu deteta prema predmetu, pa onda dati vecinu vremena i truda na to, jer studije a i iskutvo sada pokazuju da nauce najvise kad su zainteresovani. Naravno mora neki minimum truda za sve predmete ali poenta je vrebati talase ko surfer umesto siliti i izazivati mrznju prema predmetu. Redovno sve rade vezbe i dokumentacija savladanog znanja, ali je manje fokus na hype jednom testu nego vise manjih. Moze ko god hoce, samo moraju roditelji da prodju inspekciju i test da nisu retardi. Ide to do srednje, pa za univerzitet mogu samo da poloze entry test da bi se upisali. Za sad ide super, znanje im je ispred programa bas podosta, al smo na jednom prihodu. Dosta je teze izvesti sve, mnogo više cimanja bez odmora, al ih ne traumura institucija puna nezainteresovanih i ludih. Nema razno raznih roditeljskih grupa, aktivista, sklj vakcina, pranja mozga, maltretiranja i nasilja van decijeg obima. Igraju sport, uce instrumente, na komp uce i rad i igre. Nisam toliko mutav da mislim kako je savrsen sistem, ali vidim svojim ocima da je bolje nego moje iskustvo i zena njeno. Otprilike ispadne kao posao sa dve smene, bez plate u parama 🙂 Ideja je da im se priusti srecna i bezbedna okolinu za razvoj, a posle ce oni sami pokljuviti ostalo kad su stariji, bez traumi koje realno nisu morale da se rushuju.

Kasno stizem al ajde... Skole su bile pakao 90tih, ne znam koje roze naocare su koriscene za neke prethodne postove. Klinci su redovno nosili oruzje, nozevi palice pistolji. Klinke 12-13 god se oblacile ko kurve i jurile 20godisnjake dilere. Rane su se i tad velicale kao kul film medju srednjeskolcima a ne kao kritika drustva (jebeni lol koji klinac bi imao dubinu za to). Bukvalno nije bilo zakona, sve divlje. Jedino nije bilo masovnog pucanja. Jbg nije bilo 4chana za savete, ne sumnjam da je i tada bilo dovoljno poremecenih.. Ovde na Zelandu se deca kulturno samoubiju, pa se drustvo ne unemiri previse. Mislim da nas jedino eskimi iz Kanade siju po broju mladih samoubustava u svetu. Ima besplatan broj da se zove za podrsku, i to je to. Zena i ja smo resili da sami skolujemo decu kod kuće, i stvarno nismo nikad pomislili da gube nesto u skoli. Pokret je masivan, i sve vise roditelja se odlucuje da zrtvuje prihod jednog roditelja za dobrobit dece. Ima uvek grupa homeschooling za igranje, zajednicku nastavu, arts and crafts, borilacke vestine itd. da dobiju social fix, prave drugarstva itd. Osim religioznih lesnika, i roditelji su cesto ok ljudi pa možeš popricati. Taj zatvorski sistem institucija, gde moras da naucis da cuvas ledja, pridruzis grupi radi zastite, potplacujes cuvare i nabodes nasilnike u mraku mogu da nauce i kad su odrasli ako treba, a ne da im igra kljucnu ulogu dok se formiraju u glavi. Surova istina je da nikog ne interesuju deca, ni nastavnike ni roditelje (cast izuzecima). Sistem je potpuno truo, modern slavery late stage capitalizam, gde svi moraju da rade. Ja gledam ovde ostavljaju bebe od 6 meseci u daycare i nazad na posao. To dete nece videti roditelje veci deo dana do kraja zivota...

Ceo vikend slusam Kerry's song na repeat, sa pokojim Pon Pon Shit (Johnny's cover) izmedju. Stvarno prelepa muzika.

Ako poguglas, naci ces masu objasnjenja i zasto je to dobro za vijuge. Evo jednog artikla, ne znam kolko ce pomoci: https://www.lucalampariello.com/stop-translating-in-your-head/ Fora je da mozak formulise recenice sa gramatikom, strukturom i idiomama tog jezika, i kad se instiktivno to desava bude masu brze i lakse nego kad prevodis u glavi.

Nije jezik da sam zaboravio kao reči i to, nego ne razmisljam na Srpskom više pa kad treba da pričam uživo s nekim, mozak se baguje oko strukture rečenica, korišćenja idioma i tako te neke subtle detalje koji nisu isti koje sam koristio kad sam bio mlađi. Kad sam prvo došao ovde, po defaultu sam sve razmisljao na Srpskom pa onda razmišljam kako da rečenicu formulišem na Engleskom, i kad mi neko prica na Engleskom, prvo prevedem u mozgu na Srpski pa onda varim informaciju. Taj proces se vremenom ubrza ali je po prirodi spor i ima mane. Sledeći korak je da mozak počinje da razmišlja i čak i sanja na Engleskom, i onda je tranzicija gotova i razgovor teče ko da sam odavde. Al zvučim sam sebi komično, ko političar uhvaćen u laži uživo na TV, kad iz vedra neba treba da reversujem taj proces, teško je verovati da je to realnost. Možda treba neko mešano meso, sarme i punjene paprike da se naulji moždana mašina.

Jeste to, post covid avionske karte su skupe + 40 sati u proseku tranzit do Srbije, ispadne samo za posebne prilike vredi ici kroz te muke. Zanimljiva obzervacija, posle 15+ god polako gubim "fizicku" memoriju ukusa i mirisa hrane i drugih stvari iz Srbije. Neke stvari vise se secam na nekom emocionalnom nivou, vezano za feels asocijacije. I skontao sam da mi je teze da razmisljam na Srpskom u konverzaciji uzivo. Mozda i nije zanimljivo al eto, tako neke stvari se polako provuku ispod radara svakodnevnice.

Predjoh ekspanziju, solidna prica. Jesu majstori sto se tice prezentacije i atmosfere. Dobio sam kraj koji me pusta nazad u svet bez alternativnog zavrsetka price, i prilično sam zadovoljan kako je ispalo. Sad cu na Arasaku solo da iskusim i taj trip, i to je to.

Nisam planirao, nego se ukazala prilika. Ovde je ko Icewind Dale sto se tice izolacije od celog sveta, meni to lezi al nije za svakog, pogotovo sto su prave pare u Australiji.

Zivi se ok, al nema mesta ovde nekom americkom snu da se moze ustedeti za kucu i to, bogatasi i hedge funds pokupovali sve nekretnine, pa se renta galore dok cemo buducnost gde se jedu crvi. Priroda, plaze i toga ima svuda okolo, sveziji vazduh od Beca sigurno.

Des Kali, i dalje se secam diskusije o tajnom podrumu gde Shalamar i ekipa otpadaju u BG2 haha. Ja sam i dalje na Zelandu, krece leto 🙂 Kako u Srbistan?

Nema brige, ekspanzija ima svoj kraj price, ako sam dobro razumeo je u stvari alternativa umesto da pricas sa Hanako. Ja bih preporucio da zavrsis vanilu pre nego sto uskocis ovde. Malo je drugi ton i pacing, ne uklapa se u originalnu pricu.

Igram ovo, nije loše. Pocetak je bas dugacak single cut scene, ne znam jel sam tolko ostareo da sam poceo da mislim oce li akcija da utihne, moram da pisam. Ocigledno mogu escape pauzu al mi glupo to u sred neke borbe, bezanja itd. Prva kraljica je najunisana verzija pauk tenka iz GITS filma. Citao sam na netu da je bolje loadovati save kad predjes igru pa te vrati u game state pred pricanja sa Hanako ili krenuti potpuno novi game. Edit: vanila mi je legla ko budali samar, pogotovo sa novim patchevima. Na 4080 sve leti, igram na 4k TV, pomako fotelju blizu i izbindzovah 80 sati. Skroz me progutao svet. Zadnja kraljica me zabrinula dal cu preci, , al posle nekolko smrti svatih kolko potencijala i mesta za napredak borba ima u ovoj igri, nego te ne gura da se trudis do samog kraja. Igrao sam sniper/hangun/katana stealth build, sad bih krenuo opet sa pure melee build.

Age of Decadence je bio super, jedino su im neki skill checks bili brutalni pa se moralo meta larpovati. Valjda su se uvezbali od 2015te.