Jump to content

Prvi svetski rat


Dule_smor

Recommended Posts

srpskivojnik.jpg

Kao sto sam obecao evo i teme za diskusiju o Prvom svetskom ratu.Nadam se da ce biti zanimljiva barem kao topic o ww2.Na pocetku da kazemo kako je do rata doslo, koji su uzroci stajali iza toga i neke opste stvari o samom ratu.Kasnije cemo se fokusirati na najzanimljivije delove i bitke, pre svega one na Balkanu.

Prvi svetski rat je globalni sukob koji se odvijao uglavnom u Evropi od 1914. do 1918.Njegovi uzroci su mnogo komplikovaniji nego sto se to obicno tvrdi i imaju korene u neresenim razmiricama velikih sila.Glavni ucesnici rata su bili Austrougarska, Nemacka, Otomanska imperija i Bugarska sa jedne strane(Centralne sile), dok su sa druge strane bili Francuska, Rusija, Britanija(Sile Antante) i Srbija kojima su se kasnije prikljucile Grcka, Italija, USA, Japan i druge zemlje.Ukupno je u ratu ucestvovalo 28 zemalja sa 1,5 milijardi ljudi(tri cetvrtine tadasnje svetske populacije).Mobilisano je bilo preko 70 miliona ljudi, dok je rat odneo preko 20 miliona zivota.

Kao sto sam rekao uzroci rata su prilicno komplikovani.Jos sredinom 19. veka doslo je do podele medju evropskim silama i stvaranja saveza.1839. evropske sile su potpisale londonski sporazum kojim se priznaje neutralnost Belgije.1870. izbija francusko-pruski rat u kome Francuzi gube deo teritorije.1879. Austrija i Nemacka su sklopile sporazum kojem se 1882. prikljucila Italija.Kao odgovor na ovo sporazume sklapaju Francuska i Rusija 1895. Britanija i Francuska 1904. i Rusija i Britanija 1907. i tako stvaraju takozvanu Antantu.Rusija se vise puta proglasava za zastitnika prava svih slovenskih naroda na Balkanu.Ovde treba pomenuti i takozvani socijal-darvinizam, odnosno shvatanje da rase i nacije treba da se bore za ostanak i da ce sposobnija nacija unistiti slabiju te da ce taj sukob izbiti izmedju Slovena i Germana.

Nemacki interesi su bili da prosiri svoje kolonije na racun starih kolonijalnih sila(Britanije i Francuske) i da od Rusije uzme Ukrajinu, Belorusiju i Poljsku.Austrougarska je zelela da osvoji Srbiju i Crnu Goru i stavi Balkan pod svoju dominaciju.Britanija je zelela da sacuva i prosiri svoje kolonije.Francuska je zelela da od Nemacke povrati Alzas i Loren i da preotme industrijski razvijenu Sarsku oblast.Rusija je zelela da suzbije austrougarski uticaj na Balkanu i da od Turske preuzme Bosfor i Dardanele.Sve ovo naravno je pratila trka u noruzanju velikih sila u kojoj je prednjacila Nemacka.Nemci su cak pokusali da udju u trku na moru i da okoncaju visevekovnu dominaciju britanske kraljevske mornarice.Austrougarska 1878. okupira Bosnu i Hercegovinu i formalno je aneksira 1908.1911. Austrougarska uvodi blokadu i sankcije Kraljevini Srbiji.

Plan Centralnih sila poznat i kao Shlifenov plan(po autoru Alfredu Shlifenu) se sastojao u sledecem.Nemacka je trebalo na pocetku rata da se skoncentrise na zapadni front i brzo slomi francuski otpor.Za to vreme je Austrougarska trebala da brzo okupira Srbiju i zadrzava Rusiju na istocnom frontu dok Nemacka ne prebaci svoje trupe na istok.Ali ovaj plan je poremecen nemackim neuspehom na zapadu, Austrijskim neuspehom na Balkanu i ulaskom Italije u rat na strani saveznika.

28. juna 1914. na Vidovdan, Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna je u Sarajevu izvrsio atentat na Austrougraskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.Ovo je bio povod koji su Nemacka i Austrija cekale.23. jula Austrougarska salje ponizavajuci ultimatum Srbiji.Ultimatum je namerno bio sastavljen tako da ga je bilo skoro nemoguce prihvatiti.Srpska vlada znajuci da je zemlja iscrpljena Balkanskim ratovima prihvata sve zahteve osim jednog, da Austrougarski organi ucestvuju u istrazi na teritoriji Srbije.28. jula Austougarska objavljuje rat Kraljevini Srbiji.30. jula Rusija naredjuje opstu mobilizaciju.1. avgusta Nemacka salje ultimatum Rusiji da obustavi mobilizaciju, a kad ova odbije objavljuje joj rat istog dana.3. avgusta Nemacka objavljuje rat Francuskoj i ulazi u neutralnu Belgiju.Zbog toga 4. avgusta Britanija objavljuje rat Nemackoj.I tako pocinje najveci ratni sukob u dotadasnjoj istoriji.

Ok, za sad dosta, nemam vremena da nastavim danas.Ali ocekujte nastavak za neki dan i to sa fokusom na napad Austrougarske na Srbiju, prvu saveznicku pobedu u ratu-Cersku bitku, Kolubarsku bitku, Mojkovacku bitku, povlacenje preko Albanije, Krf i Solunski front.

800px-Europe_1914.png

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

Pa da nastavimo.Stigli smo do Austrougarske objave rata Srbiji 28. jula 1914.Vec sledeceg dana je opsta mobilizacija bila u toku, a isturene jedinice Austrougarske armije su pocele artiljerijsku pripremu preko Save i Dunava.Srpska vrhovna komanda je bila svesna da ce do napada doci pa su pripreme vec bile u toku.Napad sa severa je bio ocigledan izbor s obzirom da bi na taj nacin bio otvoren put za napredovanje dolinom Morave.Zbog toga je srpska vojska bila rasporedjena na sledeci nacin.Prva srpska armija, pod komandom generala Petra Bojovica nalazila se na prostoru Grocke, Smedereva i Topole.Druga srpska armija, pod komandom generala Stepe Stepanovica nalazila se na podrucju Obrenovca, Lazarevca i Arandjelovca.Treca srpska armija, pod komandom generala Pavla Jurisica Sturma nlazila se u dolini Kolubare i Ljubovije.Uzicka armija, pod komandom generala Milosa Bozanovica nalazila se u reonu Uzica i Cacka.

Nasuprot njima su bile sledece jedinice austrougarske vojske.Druga austrougarska armija, pod komandom generala Bem Ermolija nalazila se u Sremu i Banatu.Peta austrougarska armija, pod komandom generala Liberiusa von Franka nalazila se na podrucju Bijeljine, Brcka i Zvornika.Sesta austrougarska armija, pod komandom generala Oskara Pocoreka napredovala je iz pravca Sarajeva.Austrougarska je glavninu svog napada skoncentrisala preko Drine, sto je donekle iznenadilo srpsku vrhovnu komandu.

Nacelnik vrhovne komande srpske vojske bio je vojvoda Radomir Putnik.Njega je pocetak rata zatekao na lecenju u jednoj Austrijskoj banji.Tesko bolesten je pokusao da se vrati u Srbiju, ali je odmah uhapsen.Medjutim na intervenciju nacelnika austrougarskog generalstaba je pusten.Ovo je delimicno bio viteski akt, ali i delimicno zato sto su Austrougari smatrali da ce stari vojvoda biti lak protivnik.Kasnije ce se pokazati koliko su strasno pogresili.

Bez obzira sto na prvi pogled raspored srpskih armija nije bio bas idealan u odnosu na pravac glavnog austrougarskog napada on je imao svojih prednosti.Naime druga srpska armija pod komandom generala Stepe Stepanovica koja je zauzimala centralni polozaj bila je i najjaca.Najbrojnija je ipak bila Prva srpska armija koja je branila najotvoreniji severni prilaz gde nije bilo nekih prirodnih prepreka.Ali Druga srpska armija je bila najkvalitetnija.Ona se sastojala iskljucivo od divizija prvog poziva(najmladji vojnici) i imala je najbolju opremu.Nju su sacinjavale sledece divizije:Sumadijska, Moravska, Dunavska i Kombinovana divizija.Tako je Radomir Putnik u zavisnosti od razvoja situacije na frontu mogao svoju najbolju armiju da prikljuci bilo prvoj, bilo trecoj armiji.Putnik je verovao da je napad preko Drine samo mamac koji je trebalo da odvrati paznju od glavnog napada.On takodje nije hteo da primeni neke planove koji su bili prilicno rizicni.Austrougarska vojska je imala preko 200000 odlicno opremljenih vojnika, dok su srpske trupe brojala manje od 180000 veoma loshe opremljenih ljudi.

12. avgusta srpske predstraze na Drini i Savi ulaze u prve sukobe sa napredujucom Austrougarskom vojskom.Te malobrojne srpske trupe 4 dana zadrzavaju skoro celu Austrougarsku vojsku.To daje dovoljno vremena srpskoj vojsci da se pregrupise i 15. avgusta pocinju glavni okrsaji.Najzesci sukobi vodjeni su na podrucju planine Cer po cemu je bitka i dobila ime.U noci izmedju 15. i 16. avgusta u ogorcenim sukobima kod sela Tekerisa Srbi uspevaju da nateraju neprijatelja na povlacenje.Stepa Stepanovic na vreme shvata izuzetnu stratesku vrednost ovog sela.Medjutim sutradan austrougarska 9. divizija ugrozava krilo srpske Kombinovane divizije i primorava je da se povuce.Ali Stepa Stepanovic uvodi u borbu Moravsku diviziju koja zajedno sa Sumadijskom divizijom stabilizuje front i primorava neprijatelja na povlacenje.Razbijene austrougarske jedinice zapocinju povlacenje preko Drine u noci izmedju 19. i 20. avgusta.Zavrsnim borbama kod Sapca od 21. do 24. avgusta srpska vojska izbacuje i poslednje austrougarske trupe sa svoje teritorije i okoncava cersku operaciju.Ali na zahtev Rusije, koja je htela da olaksa svojim trupama na istocnom frontu srpske trupe forsiraju Drinu i Savu i krecu u protivnapad.Nazalost ova operacija je zavrsena neslavno, posto srpske trupe nisu imale logistiku ni materijala za ovakav poduhvat.

U Cerskoj bici ukupno je izbaceno iz stroja oko 25000 austrougarskih vojnika i oko 15000 srpskih.Najveci teret podnela je srpska Kombinovana divizija, koja je izgubila skoro 25% svojih trupa.To je bila prva saveznicka pobeda u Prvom svetskom ratu koja je podigla moral i ugled srpske vojske.Komandant Druge srpske armije, general Stepa Stepanovic je posle bitke unapredjen u cin vojvode.

Serbia-WW1-1.jpg

tekeris.jpg

Spomen kosturnica kod Tekerisa u kojoj su sahranjeni ostaci i srpskih i austrougarskih vojnika.

Radomir_Putnik1847-1917.jpg

Vojvoda Radomir Putnik.

101022S1.jpg

Vojvoda Stepa Stepanovic.

101222S2.jpg

General Petar Bojovic.

Pavle_Jurisic_Sturm_1848-1922.jpg

General Pavle Jurisic Sturm.

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

ajmo junaci, nema vas nesto...nije valjda da vam je zanimljiviji tamo neki rat na pacifiku nego slavna srpska istorija...

ali dobro, ja nastavljam dalje...sutra pricam o mojoj omiljenoj bici u Prvom svetskom ratu i mom omiljenom srpskom vojnom zapovedniku...radi se naravno o Kolubarskoj bici i vojvodi Zivojinu Misicu...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

ja nisam hteo da ostavljam oneliner thankyou post, mislio sam da znaš da sam tvoj veliki fan :)

lično mi je mnogo zanimljivije ovo od 2. sv. rata, manje ga ima po discoveryjima, a u školi redovno nismo stizali do ovih stvari jer su istoričari po 20 časova predavali francusku revoluciju i američki rat za nezavisnost.

Link to comment
Share on other sites

Dule, svaka ti cast. [:)]

'Lo, there do I see my father. 'Lo, there do I see...

My mother, and my sisters, and my brothers.

'Lo, there do I see... The line of my people...

Back to the beginning. 'Lo, they do call to me.

They bid me take my place among them.

In the halls of Valhalla...

Where the brave... May live...

...forever.

Link to comment
Share on other sites

dobro, dobro, samo da vidim da ste tu:)...

btw, daki kao sto igi rece, posle srpsko-turskih ratova i rusko-turskog rata, na berlinskom kongresu su turskoj oduzete neke teritorije na balkanu, priznata je drzava srbija, a bosna je stavljena pod protektorat austrougarske...1908. austrougarska anektira bosnu, a tome se ogorceno protive srbija, crna gora i rusija, cak pod pretnjom ratom-to je takozvana aneksiona kriza...ali na pritisak nemacke rusija ipak popusta pa srbija nemajuci kuda priznaje aneksiju...

elem da se vratimo na kolubarsku bitku...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

8.jpg

Posle poraza na Ceru, ogorcena austrougarska vrhovna komanda naredjuje novu ofanzivu na Srbiju.8. septembra 1914. godine zapocinje austrougarski napad preko Drine.Komandant austougarske armije Oskar Pocorek naredjuje da se za 3 dana ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama.Ta operacija je poznata kao bitka na Drini i u njoj je malobrojna srpska Prva Armija pruzala junacki otpor neprijatelju.Ova bitka se ne pominje mnogo zato sto je ostala u senci velikih pobeda na Kolubari i Ceru.Ali ona je je jedna od najkrvavijih bitaka u istoriji srpskog naroda.13 dana su malobrojne srpske trupe zadrzavale nodmocnu austrougarsku vojsku.Kulminacija ovoh borbi bila je na cuvenom vrhu planine Jagodnje poznatom kao Mackov Kamen.Zbog njegove izuzetne strateske vrednosti tu su vodjene najogorcenije i najkrvavije borbe prsa u prsa.Mackov kamen je prelazio u ruke cas jednoj cas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.O ovome svedoce i austrougarski izvori koji navode da su �borbe na Mackovom Kamenu najkrvavije u celom pohodu�.Stab austrougarske vojske 21. septembra izvestava generala Pocoreka da �zestina borbi na Mackovom kamenu prevazilazi sve druge i da ga Srbi brane sa narocitom zilavoscu i upornoscu�.U ovim sukobima je poginulo po 15000 vojnika sa obe strane.Medju ranjenim srpskim oficirima nalazio se i sin kralja Petra I Karadjordjevica, princ Djordje Karadjordjevic.

Posle krvavih borbi i zadrzavanja napredovanja neprijatelja srpska vojska je prinudjena da napusti polozaje na Mackovom kamenu.Zajedno sa vojskom povlaci se i civilno stanovnistvo pred austrougarskim zlocinima.Srpska vojska je u izuzetno teskom stanju.Nema se dovoljno municije, hrane, odece, putevi su blatnjavi i neprohodni.14. novembra komandant Prve srpske armije, Petar Bojovic biva tesko ranjen.Radomir Putnik na njegovo mesto postavlja svog dotadasnjeg pomocnika, generala Zivojina Misica.Uprkos tome sto je bio brilijantan vojni strateg koji je to pokazao mnogo puta(srpsko-turski rat 1876-1878, Prvi balkanski rat i Kumanovska bitka 1912, Drugi balkanski rat i bitka na Bregalnici 1913.) Misic nije bio omiljen i vise puta je smenjivan i penzionisan.Ali kada je izbio Prvi svetski rat, Radomir Putnik ga vraca iz penzije i postavlja za svog zamenika.Sada kada je srpska vojska u rasulu i pred porazom njemu biva data komanda nad prvom armijom.Misic ce tu jos jednom pokazati o kakvom se vojnom geniju radilo.

Kolubarska bitka zvanicno pocinje 16. novembra 1914. prelaskom srpskih trupa na desnu obalu Kolubare i Ljiga.Srpska vrhovna komada se nadala da ce nabujale reke i mocvare pomoci u zaustavljanju austrougarskog prodora.Zbog toga je izdata naredba da se kota Covka mora zadrzati po svaku cenu, jer se odatle planirao protivnapad.Srpska vojska uspeva da nekoliko dana zadrzava neprijatelja, ali onda Oskar Pocorek 20. novembra u bitku uvodi nove trupe.Ovo primorava Prvu srpsku armiju da se povuce na Obronke planine Suvobor.Zivojin Misic planira protivnapad sa tih polozaja, ali zbog teske situacije odustaje od toga sto se pokazuje kao pametna odluka.On ipak odlucuje da ostane na tim polozajima jos nekoliko dana, ali da ne rizikuje mnogo.Takodje odlucuje da glavninu snaga prve armije povuce na polozaje zapadno od Gornjeg Milanovca i da to povlacenje obezbedi zastitnicama.Srpska vrhovna komanda prebacuje svoje sediste iz Beograda u Kragujevac i odlucuje da povuce trecu armiju i tako skrati front.Kao poslednji pokusaj da se zaustavi neprijateljsko napredovanje izdato je naredjenje obrenovackom odredu da napadne austrugarske polozaje kod Stepojevca.Ali ovaj napad ne uspeva.26. novembra austrogarske trupe probijaju front Prve srpske armije na planini Suvobor i Zivojin Misic izdaje naredbu za poptuno povlacenje uprkos naredjenjima Srpske vrhovne komande koja je smatrala da se ovi polozaji moraju braniti po svaku cenu.Kada Misic saopstava svoju odluku Putniku ovaj se ne slaze sa njom.Misic izjavljuje da dok on komanduje Prvom srpskom armijom ona ce postupati po njegovim naredjenjima i nudi ostavku.Ali Putnik prihvata njegov plan i naredjuje povlacenje ostatka vojske kako bi se skratio front i kako se ne bi ugrozila krila vojske. U jeku najvecih borbi Putnik donosi i odluku da srpska vojska napusti Beograd, ponavljajuci da on nije kriv "sto je prestonica postavljena tamo gde treba da bude granicna karaula".

Posle odlaska srpske vojske iz Beograda austrougarske trupe nesmetano ulaze u prestonicu 2. decembra, bas na godisnjicu krunisanja cara Franje Josifa.Uverena da je Srbija vec porazena Austrougari cak organizuju vojnu paradu u okupiranom Beogradu.

Za to vreme srpske trupe na novim polozajima se odmaraju i reorganizuju za kontranapad.Moral u srpskoj armiji se popravlja.Austrougarska vojska ima problema sa napedovanjem po blatnjavim putevima i sa hranom i logistikom.Srpske zastitnice takodje otezavaju napredovanje neprijatelja.Ali i srpska vojska ima jedan veliki problem.Skoro da vise nema artiljerijske municije.Medjutim francuski brodovi sa municijom su vec u Solunskoj luci i ona se vozom salje u Srbiju.Ali jos jedan strasan peh je zadesio nasu vojsku.Srpski topovi su kalibra 75mm, a greskom je poslata municija kalibra 78mm.Granate su brzo prenose u Nish i Kragujevac gde se vrsi demontiranje i smanjivanje caura i one se salju na front.2. decembra vrsi se poslednja popuna srpske vojske.Iz vojne skole u Skoplju salju se djaci podoficiri koji jos nisu zavrsili skolovanje i od kojih neki nisu ni punoletni.Oni formiraju cuvenu jedinicu 1300 kaplara koju je sacinjavala intelektualna elita Srbije.Iz ove jedinice do kraja kolubarske bitke je poginulo 400 kaplara.

Serbia-WW1-2.jpg

Na osnovu stanja u Prvoj armiji i izvestaja o protivniku Zivojin Misic izdaje naredbu da se izvrsi grupisanje trupa na desnom boku i izvrse pripreme za protivnapad 3. decembra.Srpska vrhovna komanda prihvata njegov plan i sa njim uskladjuje kretanje trupa na drugim delovima fronta.Osnovna zamisao Misica je bila da se zauzme planina Suvobor i odatle izvrsi glavni udar u dolinu Kolubare i prema Valjevu i tako preseku neprijateljske trupe na dva dela.Inace rodno mesto Zivojina Misica, Struganik, nalazilo se na planini Suvobor.

U vreme kada austrougarske trupe organizuju vojnu paradu u Beogradu i kada svi ocekuju vest o kapitulaciji Kraljevine Srbije zapocinje velika ofanziva srpske vojske.3. decembra u 07:00 zapocinje snazna artiljerijska priprema i napad na svim frontovima.Austrougarske trupe su iznenadjene jer su smatrali da srpska vojska nije sposobna ni za odbranu, a kamoli za protivnapad.Ali srpska vojska kao Feniks pod komadnom Zivojina Misica nezadrzivo grabi napred.Misiceva prva armija je toliko uspesna da ostale srpske armije ne mogu da je isprate pa Putnik daje naredjenje Misicu da saceka ostale trupe.Oskar Pocorek uvidja ozbiljnost situacije i naredjuje povlacenje svojih trupa na polozaje severno od Valjeva.Ali srpska vojska nastavlja sa napredovanjem na svim frontovima, od Uzica do Beograda i ubrzo zauzima Valjevo.Austrougarske trupe se forsiranim marsom povlace do Shapca 12. decembra gde prelaze Savu.Beograd je oslobodjen 15. decembra cime su zavrsene ratne operacije na Balkanu u 1914. godini.

Od skoro 300000 vojnika austrougarske vojske, iz stroja je na ovaj ili onaj nacin izbaceno skoro 250000.Od 250000 srpskih vojnika iz stroja je izbaceno 130000.Znacaj Kolubarske bitke je u tome sto Austrougarska nije uspela da sama izbaci Kraljevinu Srbiju iz rata i sto je Nemacka morala da salje svoje trupe na Balkan.Ova srpska pobeda je takodje odlozila ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila i ubrzala ulazak Italije u rat na strani Antante.Oskar Pocorek je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen nemacki general Makenzen.

General Zivojin Misic je posle bitke unapredjen u cin vojvode.Kolubarska bitka usla je u istoriju kao jedan od retkih primera da se vojska kojoj je predvidjen potpuni slom za kratko vreme pregrupise, predje u kontranapad i neprijatelju nanese odlucujuci poraz.Taktika koju je primenio Zivojin Misic jos uvek se izucava na vojnim skolama sirom sveta.Zbog svega ovoga Kolubarska bitka je jedna od najslavnijih pobeda u nasoj istoriji.Srpski narod ce zauvek pamtiti ovu bitku i svog najboljeg vojnog komandanta, vojvodu Zivojina Misica.

vm1.jpg

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

[jupi]

Shta bre bili, pa mozemo mi tako opet, samo nam treba motivacija :).

Ja bi isto hteo da vidim ovo o cemu je Daki pricao. A ti Dule, treba si da znash bolje nego da mislish da ne pratimo, procitao sam sve po dva puta :D. Bilo mi trulo da samo stavljam "Hvala najlepshe!" ili neshto slicno :). Da ne ispadne da spamujem [:I].

We must all fear evil men. But there is another kind of evil which we must fear most and that is the indifference of good men !

Link to comment
Share on other sites

Pa sustina tog manevra je bila u tome sto se prva armija nije povlacila pod borbom i branila svaki metar zemlje kako je dotad radjeno...od mackovog kamena pa sve do kolubare se nasa vojska borila dva meseca i odstupala pod neprestanim napadima...moral je bio los, vojnici nisu mogli da se naspavaju i odmore za borbu...Misic je to uvideo i resio da brzo povuce vojsku daleko i ostavi veliki deo teritorije nebranjen...na taj nacin je srpska vojska mogla 3 dana da se lepo odmori, naspava i najede...za to vreme su austrougari morali da polako napreduju po nepoznatom i tesko prohodnom terenu dok su ih stalno uznemiravale srpske zastitnice...tako da je u trenutku bitke nasa vojska bila odmorna i sa visokim moralom, dok je kod austrougara bilo obrnuto...kao sto je Misic rekao, bitku ce dobiti ona vojska koja moze da istrci uz brdo po snegu...a to je bila prva srpska armija...e sad ne znam bas takticke finese samog kontranapada, osim da je razdvojio austrougarsku vojsku na dva dela i presekao im linije snabdevanja...sve to je ocigledno bilo vise nego dovoljno da nasa vojska odnese odlucnu pobedu...

btw, sledeci tekst ocekujte za vikend, posto sam sad u bg-u i kao treba da polazem nesto:)...a sledeci put pricam o napadu austrougarske, nemacke i bugarske na srbiju, odbrani beograda, povlacenju srpske vojske na kosovo i mojoj drugoj omiljenoj bici u ratu, najslavnijoj bici u crnogorskoj istoriji...naravno rec je o Mojkovackoj bici...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

samo da dodam da je bitan faktor bio i rastegnute linije snabdevanja :)

koji je bio etnichki sastav austrougarskih armija?

koliko se secam njihova vojska je bila dosta raznorodna...dobar deo vojnika su bili pripadnici nacionalnih manjina u tadasnjoj habzburskoj monarhiji, cesi, slovaci, hrvati(nas voljeni drug tito je bio austrougarski narednik u prvom svetskom ratu) i drugi narodi kojima verovatno nije bas bilo do ratovanja...

elem, cisto da znate otkud ovoliko moje interesovanje za prvi svetski rat...moj pradeda sa oceve strane i njegova dva brata su od 1912. do 1919. sluzili u Shumadijskoj diviziji Prve srpske armije i ucestvovali u prvom i drugom balkanskom ratu, cerskoj i kolubarskoj bici, prelasku preko albanije i proboju solunskog fronta...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

meni su pradede bile na različitim stranama :)

jedan je bio u nekakvoj crnogorskoj gardi, nešto ceremonijalno, i preživeo je rat, a drugog su austrougari poslali na ruse pa je tamo nestao na frontu. pošto nikad nije potvrđeno da je poginuo, moji su se uvek nadali da je prebegao u rusiju i ostao tamo da živi.

Link to comment
Share on other sites

Odlicno Dule, samo nemoj, iskljucivo zbog mene, sledeci put da ubacujes Dobricu Cosica jer je to vise nego sramotno.

Takodje, moram da kazem dve stvari. Prva je totalno postanem emo kada citam o prvom svetskom ratu u Srbiji. Drugo je mnogo zanimljivije. Ne znam da li ste primetili da se na internetu i u stranoj literaturi nikakav ili mizeran znacaj ne pridaje ucestvovanju srpske vojske u prvom sv. ratu. Jedino sto se spominje je Gavrilo Princip i to da je solunski front bilo mesto sa najvise trupa koje nicemu nisu sluzile.

Ne bih voleo da ovo predje u razgovor o politici (brisacu te reply-jeve), ali se nadam da ce, ukoliko ima onih mladih i nadobudnih ljudi koji tako olako danas govore o Srbiji i onome sta je ona danas, nesto ovde nauciti i sledeci put dobro razmisliti pre nego sto svoje fantasticne misli izloze ovom forumu, a pre svega sebi.

Sto se etnicke strukture austro-ugarske armije tice, poznata su dovikivanja preko linije fronta sve uredno na srpskom jeziku.

Samo napred Dule!

-----------------

nema vise zezanja

A.B.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...