Jump to content

Istorija Srba


Dule_smor

Recommended Posts

Ja se nadao da ce mozda ovde neko da preporuci nesto:). Problem sa tim sveobuhvatnim delima je sto ne mogu da budu mnogo detaljni jer pokrivaju jako dug period. Tako je i ova Istorija Vizantije od Ostrogorskog vise kao neki prirucnik koji obuhvata ceo period, ali samo u kratkim crtama. Zato on daje za sve navedeno izvore pa covek moze dalje da cita ako hoce i ima vremena:)

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

Увек можеш да читаш чланке и стручне радове. Скоро поменути Тибор на писао доста и може да се нађе на нету. Мада, ако ниси историчар, у неком моменту читање постане мало тешко, осим ако не промениш струку.

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

Можда није баш за ову тему, али да пробам. Зна ли неко где може да се набави књига Милана Ст. Протића, " Велика илузија. Живот и смрт Југославије "?

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

Право да ти кажем, кад сам гугловао да видим коју књигу помињеш, видех да је изашла/најављена у децембру прошле године (ако сам добро видео) , а нигде не видех да је неко продаје. Контам онда да је најлакше питати за инфо самог аутора. Сад, дал је активан или није, немам појма.

Link to comment
Share on other sites

Библиотека Правног у БГ има уписан један примерак. Ако им је веровати, под издавачем је наведена штампарија, као да је аутор сам платио штампање 500 примерака, без подршке издавачке куће или било чега сличног. Пробаћу и скриптарницу правног, али и њега. Ваљда негде има.

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...
On 2/28/2017 at 5:32 PM, overkind said:

Библиотека Правног у БГ има уписан један примерак. Ако им је веровати, под издавачем је наведена штампарија, као да је аутор сам платио штампање 500 примерака, без подршке издавачке куће или било чега сличног. Пробаћу и скриптарницу правног, али и њега. Ваљда негде има.

Vrlo verovatno i jeste tako bilo :)
Inace javi ako ima te knjige...

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Nakon što je Nedić oformio kvislinšku vladu u Beogradu, stavlja mu se na raspolaganje, ali pošto ne želi da ulazi u ideološke razmirice zahteva da mu se dodeli posao zaštite nedužnog srpskog življa.

Borio se i protiv partizana, i protiv četnika, i protiv ljotićevaca, i protiv Nemaca: nije mu bilo bitno ko je na drugoj strani, ako je taj počinio zločin nad nedužnim ljudima.

Sluzio pod Nedicem a borio se protiv Nemaca?

Rekao bih da je tekst napisan zbog trenutnog stanja svesti, gde se sve nase pljuje dok se dela ostalih naroda dizu u nebesa.
Ne kazem da nema medju nama olosa, niti da tekst ne sadrzi istine u sebi(iako nista ne moze da se nadje o izvoru niti o baronu na internetu), ali zar je stvarno sada trenutak da se pise o ovome kada vec ludak sa tv-a ne silazi i ne prestaje da prica kako smo lenji zatucani itd?

It’s better to burn out than to fade away

Link to comment
Share on other sites

Realno, ništa mi nismo nešto spec lošiji od drugih, evo gledam Ruse, kad sam bio 2001. su što se tako nekih stvari bili tri puta gadniji od nas (možda samo ilustracija da su od hale u kojoj je bio Gagarinov brod bili napravili nešto tipa našeg Bazara na sajmu). Ali sad kad sam bio bukvalno razlika nebo i zemlja - deca se vode organizovano u muzeje gde imaju interaktivne ture o trenucima iz svoje istorije, ono tipa kosmički muzej je sad jedan od boljih koje sam ikada igde video (sa sve VR simulatorom Buran spejs satla). Napravili neki park Patriot koji je veličine tipa Novog Beograda gde je izloženo sve moguće istorijsko i savremeno naoružanje, itd, itd...

Sustina je da se može kad se hoće, ili imaš Putina :)

A što se samog članka tiče vidim da je maltene direktno prepisan iz knjige tog nekog lika, mozda je neko čuo nešto o njoj ili procitao?

Heghlu'meH QaQ jajvam

Link to comment
Share on other sites

Sramota me je, ali ne znam skoro nista o Arcibaldu mimo nekih osnovnih stvari, tako da ne bih mogao da potvrdim.
Mada mi ima neke logike, obzirom  sta je sve covek video, dokumentovao i preziveo, samo takvo neko kranje razocarenje bi i moglo da ga dokrajci.

It’s better to burn out than to fade away

Link to comment
Share on other sites

Evo dva zanimljiva citata, koje sam izvukao iz Cujte Srbi! Cuvajte se sebe.
Jedan je u vezi ovog gore sto smo pricali a drugi u vezi nemaca(napisano 1929).

"U stvari, mene, koji nista nisam znao o vasim stranackim borbama, pozvala je vlada sa pocetka rata da pomognem vasem narodu,

vlada kojoj je predsedavao Pasic. To je bilo dovoljno politicarima - zabusantima iz stranaka suprotstavljenih Pasicu da me proglase "radikalom", covekom

koga treba tuci i najpodmuklijim oruzjem. Oni su to cinili, pa su smislili i takvu grozotu da me potkazu saveznicima kao spijuna koji radi za centralne sile, i to mene

koji sam sve zrtvovao za vas narod! Srecom saveznici su bili sigurni u mene. Dali su mi taj sramni dokument da ga cuvam u arhivi kao dokaz

ljudske zlobe i nezahvalnosti. Bilo mi je tesko, veoma tesko kada sam uvideo da su ljudi iz naroda kojem sam sve zrtvovao sposobni za takav zlocin,

ali mi nije padalo na pamet da zbog toga okrivim ceo narod. Progutao sam tu gorku pilulu, precutao sam i ipak nastavio da se zrtvujem za vas

jer ste vi braca mojih velicanstvenih drugova sa fronta.

Sada znate sta me je u toku celog zivota najvise zabolelo, a isto tako znate da su mi tu bol naneli vasi stranacki politicari."

 

"Medjutim, one su jedna drugoj potrebne(prica o drzavama SHS i Italiji) i iz jos jednog razloga. Vama je zajednicki neprijatelj,

uprkos koracima koje danas cini, bio i ostao covek sa severa - Nemac. Verujte, nista on nije zaboravio.

Cim ponovo postane dovoljno snazan, ujedinice se sa Austrijom(Anschluss 11 godina kasnije), i udruzeni ce nastojati da povrate ono sto su izgubili.

Njihov prvi revansiticki pohod bice prema jugu, prema Trstu i Tirolu. Tada cete i vi biti ugrozeni i Italijani. Oni nece sami izdrzati,

bas kao ni vi ako sami podnesete taj udar. Sa Italijanima cete ga izdrzati."

 

 

It’s better to burn out than to fade away

Link to comment
Share on other sites

Quote

Најстарији запис једне епске српске песме није записан у Рашкој, Зети или Босни већ веровали или не - у Јужној Италији! Песма из 1497. године се зове "Орао се вијаше над градом Смедеревом".
Према најстаријим записима, Срби из Црне Горе, из Далмације и из осталих српских земаља, су после Косовске битке у 14. веку, бежећи пред најездом Турака и предвођени Скендербегом, нашли уточиште у покрајини Молизе, у Јужној Италији. Такође, Срби су живели и у Абруцу, Авелину, Апулији и Калабрији. Само у покрајини Молизе је било девет српских насеља.
До 19. века становници само три насеља, Аквавива Колекроче, Сан Феличе и Монтемиро, су успела да савладају све изазове и препреке времена, да задрже свест да су Срби, и да сачувају српски језик и обичаје као што је „налагање божијег бадњака као завјет“. У осталих шест насеља су изгубили српски језик, савладали језик своје нове домовине Италије, али без обзира на то имали су у глави своје српско порекло. Сан Ђакомо је још и у 19. веку славио дан доласка Срба у ове крајеве.
Италијански песник Рођери де Пачијенца ди Нардо (Rogeri de Pacienza di Nardo), 1497. године је писао о групи српских избеглица који су напустили српску деспотовину и населили се у селу Ђола дел Коле, близу Барија. Он је описао како они певају песме и играју коло у част краљице Напуљске краљевине, Изабеле дел Балзо. Он је, чак, и именом и презименом побројао све који су том приликом учествовали као забављачи пред краљицом, па се тако помињу наша стара имена: Ратко, Милица, Вучета, Стана, Вукашин, Рашко, Ружа, Вук…
Слушајући те српске досељенике у околини Напуља, Пачијенца је створио најстарији познати запис српске народне епске поезије. Првог јуна 1497. године, у месту Ђоја дел Коле, песник је слушао певање на језику који му је био сасвим непознат и, искључиво се ослањајући на слух, саставио овакав запис:
Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechul napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitescocha
Рођери де Пачијенца је ове стихове уврстио у свој спев „Balzino“, који је посветио напуљској краљици. Песму је открио академик Мирослав Пантић 1977. године и идентификовао ју је као бугарштицу, тј. песму дугог стиха од петнаест до шеснаест слогова. Према речима наше истакнуте историчарке књижевности Наде Милошевић-Ђорђевић ова песма дугог стиха – бугарштица – настала, по свој прилици, по законитостима обликовања историјске епохе, одмах после догађаја и у његовој непосредној близини, у северним српским крајевима, пренесена је на миграционом таласу српског становништва које је стигло до Напуља, а за шта архивске потврде и историјска објашњења даје италијански слависта и историчар Франческо Саверио Перило.
У песми је исказано стварно тамновање Сибињанина Јанка (Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави. Њега је заточио деспот Ђурађ Бранковић да би наплатио ратну штету коју је направила Јанкова војска враћајући се из битке на Косову 1448. године. Осим хришћанских и традиционалних мотива, истиче се и мотив античке, хомеровске птице гласника – орла. Реконструкција ове песме, академика Мирослава Пантића, изгледа овако:
------------------
Орао се вијаше над градом Смедерoвом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
него Јанко војвода говораше из тамнице:
“Молим ти се, орле, сиди мало ниже да с тобоме проговору: Богом те брата јимају
пођи до смедеревске господе да с’ моле
славному деспоту да м’ отпусти из тамнице смедеревске; и ако ми Бог поможе и славни деспот пусти из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати чрвене крвце туречке, белога тела витешкога.”
-------------------
Упркос упорној хрватској пропаганди која пориче српску припадност Словена који су насељавали јужну Италију (јер се ради о католицима), а поготово која пориче српско порекло становника Молизеа, и српском одрицању од свог целокупног националног бића, ова песма остаје као трајно сведочанство другачије историје. О томе посебно сведоче два дела из 19. века: писма проф. Ивана (итал. Ђованија) де Рубертиса објављена у Задру 1856. под насловом “Delle colonie slave nel regno di Napoli“, те “Le colonie serbo-dalmate del circordario di Larino, provincia di Molise“ које је у Торину 1864. године објавио један учени Италијан Ђовенале Вегези, посветивши га српском кнезу Михајлу Обреновићу.

 

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

Quote

На данашњи дан 1459. године - Турци су заузели утврђени град Смедерево, последње упориште српске средњовековне државе, чиме је она и формално изгубила самосталност и потпала под власт Османског царства.

tvrdjava_old_439px_72dpi_3.jpg

[:(]

Edited by brue
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
Da li možete da preporučite knogu koja pokriva istoriju Srba od praistorije (trejdmark Nikolić) do SFRJ, ali da je izdata na engleskom?
Za strance je, pa bi veliki plus bio da ne ulazi suviše u detalje, već da bude lako čitljiva.
Hvala!
Ovo bi i mene zanimalo, javi ako si našao nešto da nije puno anglosaksonske revizije

"A forgotten virtue like honesty is worth at least twenty credits." -JC Denton

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...