Bicu slobodan da i sam dam svoje misljenje.
Dasa je sve izmislio da bi stekao popularnost.
Svoje misljenje zasnivam i na dokazima. Evo odakle mu se rodila ideja:
Džonatan Darman: Nezgodna žena – u potrazi za stvarnom Marijom
citat:
... Držeći propoved u bazilici San Klemente u Rimu, papa Grgur Veliki zaključio je, ne ostavljajući prostora za bilo kakve nedoumice: Marija Magdalena je bila kurva. Pre nego što je prišla Hristu, ona je bila višestruko grešna: iz "njenih zemaljskih očiju izbijala je strasna žudnja", a "svoju kosu je puštala da joj padne na njeno lice". Što je još skandaloznije, "ona je mirišljavim uljima namazivala svoje telo koje je upotrebljavala u zabranjene svrhe". Gledajući u pravcu svojih slušaoca, mase sveštenika, Grgur je Mariji dao novi identitet koji će oblikovati sliku o njoj narednih 14 vekova. "Jasno je, braćo, istakao je on, ona je bila prostitutka.
Ali to uopšte nije bilo jasno. Grgurova tvrdnja zasnivala se na ideji da je Marija bila neimenovana "grešna žena" koja je miropomazala Hristova stopala u sedmom poglavlju Jevađelja po Luki – što je teza koju mnogi teoretičari odbacuju. Čak i da je ona bila grešna žena, ne postoje dokazi da su njeni grehovi bili grehovi tela – u prvom veku, žena je bila tretirana kao grešna ukoliko bi razgovarala sa muškarcem koji joj nije bio muž ili ukoliko bi išla sama na pijacu. Grgur je stvorio prostituku na osnovu tanke argumentacije.
Papa je stvorio novu Mariju, označavajući je kao kurvu, zato što je znao da vera zahteva priču o pokajanju koja je bila zavodljiva i podsticajna. Rani srednji vek bio je vek velikog društvenog meteža – rat i bolest podrivali su naciju i slali siromašne žene na ulicu. Grgurovoj crkvi bila je potrebna ličnost iz Hristovog okruženja, zahvaljući kojoj će se dati odgovor na tu bedu, ličnost koja će potvrditi da je Hristov put bio put suprotstavljanja pritiscima grešnog sveta. Misteriozna Magdalena iz priče o Vaskrsu bila je dovoljno periferna osoba da bi mogla biti reinterpretirana. Uostalom, crkveni očevi bili su u stanju da dobro upotrebe nezgodnu ženu.
Hrišćani su spremno prihvatili novu svetu grešnicu. Kult o Magdaleni širio se Evropom, od Engleske gde je Marija važila kao svetac zaštitnik gubavaca do Firence gde su mladi ljudi i prostitutke učestvovali u trci na njen blagdan. U Nemačkoj su Pokajničke sestre blagoslovene Magdalene predvodile proces prevaspitavanja kolebljivih žena; u Španiji su mladi ljudi igrali na ulici sa Marijinom ikonom na sebi.
Francuzi su posebno bili blagonakloni prema Magdaleni – toliko blagonakloni da su od nje načinili Francuskinju. U 13. stoleću, dominikanski kaluđer objavio je Zlatnu legendu, u kojoj se tvrdi da je Marija, posle Hristove smrti, pobegla iz Jerusalima i došla u Galiju. Njen duh je, po toj legendi, štitio Francuze. No, ne postoje istorijski dokazi za navedene tvrdnje, već su one rezultat pripovedačke imaginacije. Ipak, ta legenda još je živa. Tvrdnja Dena Brauna da je Magdalena provela svoje poslednje godine u Provansi, zasnivaju se na pričama iz srednjevekovne Francuske.
U renesansi su umetnici slavili njenu nestalnost. Marija Djeva bila je težak lik – problem je bio u tome kako je učiniti neodoljivom i kontroverznom, ali istovremeno i umerenom, milosrdnom i čednom. Kad je reč o Magdaleni, takva ograničenja nisu postojala, tako da su stari majstori koristili nju da bi izložili celokupni spektar ženstvenosti. Na Ticijanovoj slici izgleda jedro i lepo; Donatelo je prikazuje kao pomalo divlju i ispijenu. Ona nije bila, kao što ističe Braun u "Davinčijevom kodu", ličnost "sa delikatno presavijenim rukama koja ne skriva svoju strasnu ljubav prema Hristu, sedeći sa njegove desne strane na Leonardovoj "Tajnoj večeri". Stručnjaci su identifikovali tu ličnost kao Jovana Evangelistu: nežna intimnost između to dvoje ljudi bila je mogućnost koju je pretpostavio Leonardo, ako ne i Den Braun. I kad su drugi sveci izgubili svoj sjaj u modernoj eri, Magdalena je zadržala snagu privlačnosti. Kada je industrijska revolucija preokrenula uloge polova i kada su gradove preplavili prostitucija i bolesti, propovednici su još jednom počeli da pominju njeno ime sa predikaonica, nadajući se da će time zauzdati ženski svet. Umetnici devetnaestog veka od Vagnera i Rilkea do Rodena crpeli su svoju inspiraciju iz nje – ili, bolje reći, iz predstave o njoj na osnovu Grgurovog kazivanja. Oni su razotkrivali njenu seksualnost u novoj dubini, zamišljajući je čak i kao erotski povezanu sa Hristom.
U dvadesetom veku Marija je stekla novi identitet: postala je feministička ikona. Emancipacija žena stvorila je nove generacije istoričara koje su tvrdile da gnostička jevanđelja, zajedno sa novozavetnim portretom Marije kao poverljivog svedoka, daju adekvatniju sliku Magdalene nego Grgurova propoved. Buka koja se stvarala oko nje prodrla je i u Vatikan. Crkva je 1969. izjavila, prvi put nakon Grgurovog vremena, da o Mariji ne treba misliti kao o grešnoj ženi iz Lukinog jevanđelja. Papa Jovan II je 1988. nazvao Mariju Magdalenu "apostolom nad apostolima" u zvaničnom dokumentu i istakao da je "najveći test vere i predanosti, raspeće, "pokazao da su žene jače od apostola".
A klipovi su skinuti sa net-a, ima dosta takvih sajtova.
Od svega je najbolja pesma. Jedino sto je jos uvek niko nije skinuo.
A možda je dasa čitao skraćenu verziju Bore Stanković - Nečista krv:
Ne zna se baš zašto je poludeo. Posle bolesti, u kojoj je bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, počeo je da pije. Onda je i poludeo. Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjuć'i se na stepenice, počeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu, ispod njegove sobe, on primetivši ih, go, samo u gać'ama i košulji, visok, bled, počeo bi k njima da poskakuje i viče:
— Oh, Marija kurva!
I vezanih nogu, u belim, novim čarapama, jednako podskakujuć'i, nastavljao bi:
— Oh, oh!... kurva Marija! ...
A za kraj:
I svet se vrtaše sparušen. I istupi kurva, Marija Magdalena. I svi odreagovahu burno. Stondiraše je u više navrata krupnim kamenjem. Narod gledaše. Pipahu je da vide da li je prava. Marija Magdalena naplaćivaše pipanje u evrima. Širaše ona noge ne bi li ih odjednom primila, i uspede u tome. Mnogi ostaše unutra. Neki se zaboraviše. Neki platiše boravišnu taksu.
PS
Uz skromnu nadoknadu pisem maturske, diplomske, magistarske i doktorske radove.
Pisem bez emocija.
Moj moto je: Brza i kvalitetna usluga
